Objavljen je program 45. FEST-a koji će biti održan krajem marta i početkom februara, pa ne bi bilo zgoreg prekinuti ovu dvanaestodnevnu blog-pauzu (za koju je glavni razlog repriziranje 20+ filmova i pisanje o istim za Taste of Cinema) i dati nekoliko preporuka koje će u narednim danima verovatno biti dopunjene. Za sada, stvari stoje ovako:
Elle (Paul Verhoeven)
1. Crvena kornjača / La tortue rouge - najbolja animacija u 2016.
2. Ona / Elle - komična, provokativna, zasluženo hvaljena triler-drama + studija lika naizgled neuništive žene koju briljantno tumači Izabel Iper.
3. Jezivi / Kurīpī: Itsuwari no rinjin - moćna i hipnotišća atmosfera koja se zgušnjava sa svakim prodornim pogledom i uznemirujućim osmehom enigmatičnog antagoniste (bravura Terujukija Kagave).
4. Sluškinja / Ah-ga-ssi - delikatno perverzna i vizuelno nadahnuta kostimirana drama-triler "starog momka" Čan-vuk Parka pleni otmenošću.
5. Zavođenje / Córki dancingu - zavodljiv žanrovski hibrid sa krvoločnim sirenama u Poljskoj iz alternativnih 80-ih.
6. Mi smo meso / Tenemos la carne - za strpljive sa jakim stomakom i visokom tolerancijom na divlje sinematske eksperimente.
7. Jecaji / Goksung - uprkos iritantnom protagonisti i višku od bar pola sata zbog kojih me ovaj izvikani južnokorejski horor nije impresionirao onoliko koliko sam očekivao, vredan je posvećene mu pažnje iz više razloga, a iznad svega, "thought-provoking" faktora.
8. Voz za Pusan / Busanghaeng - zombi-satira koja ne donosi ništa novo, ali sve vreme drži pažnju.
9. Mesečina / Moonlight - lepo uslikana, fino odglumljena i pedantno režirana, ali van svake pameti precenjena "mamac za Oskara" drama.
10. U senkama / Zir-e Sayeh - solidna iranska horor-drama (ili je bolje reći - drama koja se polagano preobražava u horor) čija egzotičnost se gubi u žanrovskim klišeima.
11. Čovek-švajcarski nož / Swiss Army Man - blentava, ali zanimljiva hipsterska komedija.
Dishonorable mention: Američka draga / American Honey - prekinuo sam gledanje nakon četrdesetak minuta.
Aneks br. 1:
Lov na divljake / Hunt for the Wilderpeople - nakon šašavog kvazi-dokumentarca o vampirima Šta radimo sakriveni (What We Do in the Shadows), Taika Vaititi igra na sigurnu kartu, kombinuje prepoznatljive elemente i isporučuje farsičnu (i donekle dirljivu) avanturu koja bi se mogla okarakterisati kao dečji film za odrasle. Na zelenim, prelepo uslikanim novozelandskim lokacijama, okuplja odličnu glumačku ekipu, predvođenu veteranom Semom Nilom i mlađanim Džulijanom Denisonom koji u ulozi pogrešno shvaćenog delinkventa Rikija s neverovatnom lakoćom osvaja gledaočeve simpatije. Početak priče pripada izvrsnoj komičarki Rimi Te Vijati (Housebound).
Toplotni udar / Suntan - bljutava drama o patetičnom sredovečnom doktoru i njegovim antipatičnim, duplo mlađim "prijateljima" nije uspela da mi drži pažnju uprkos golotinji i čarima grčkog ostrva na kojem je smeštena repetitivna radnja. Jedino što je reditelj A. Papadimitropulos postigao jeste da se osećam neprijatno.
Mančester na moru / Manchester by the Sea - obična drama o običnom životarenju običnih ljudi, odnosno treće ostvarenje, pored prethodno navedenog i American Honey, koje nisam uspeo da odgledam do kraja, ma koliko se trudio da probudim mazohistu u sebi. Banalno, bezrazložno sporo, pa samim tim dosadno, i potpuno beznačajno "sočinjenije" koje ni onih 6 nominacija za Oskara ne može da spasi od osrednjosti.
Aneks br. 2:
Dishonorable mention: Američka draga / American Honey - prekinuo sam gledanje nakon četrdesetak minuta.
Aneks br. 1:
Lov na divljake / Hunt for the Wilderpeople - nakon šašavog kvazi-dokumentarca o vampirima Šta radimo sakriveni (What We Do in the Shadows), Taika Vaititi igra na sigurnu kartu, kombinuje prepoznatljive elemente i isporučuje farsičnu (i donekle dirljivu) avanturu koja bi se mogla okarakterisati kao dečji film za odrasle. Na zelenim, prelepo uslikanim novozelandskim lokacijama, okuplja odličnu glumačku ekipu, predvođenu veteranom Semom Nilom i mlađanim Džulijanom Denisonom koji u ulozi pogrešno shvaćenog delinkventa Rikija s neverovatnom lakoćom osvaja gledaočeve simpatije. Početak priče pripada izvrsnoj komičarki Rimi Te Vijati (Housebound).
Toplotni udar / Suntan - bljutava drama o patetičnom sredovečnom doktoru i njegovim antipatičnim, duplo mlađim "prijateljima" nije uspela da mi drži pažnju uprkos golotinji i čarima grčkog ostrva na kojem je smeštena repetitivna radnja. Jedino što je reditelj A. Papadimitropulos postigao jeste da se osećam neprijatno.
Mančester na moru / Manchester by the Sea - obična drama o običnom životarenju običnih ljudi, odnosno treće ostvarenje, pored prethodno navedenog i American Honey, koje nisam uspeo da odgledam do kraja, ma koliko se trudio da probudim mazohistu u sebi. Banalno, bezrazložno sporo, pa samim tim dosadno, i potpuno beznačajno "sočinjenije" koje ni onih 6 nominacija za Oskara ne može da spasi od osrednjosti.
Aneks br. 2:
Hell or High Water (David Mackenzie)
Po cenu života / Hell or High Water
Ovaj zabavan, estetski prefinjen, vešto režiran i uverljivo odglumljen amalgam drame, neo-vesterna i krimi-akcije začinjen jetkim humorom deluje relativno sveže, iako je krcat stereotipima. Odlično ga sumira Nikola Grozdanović u recenziji za The Playlist (iako škotskog filmadžiju Dejvida Mekenzija u uvodu naziva Englezom):
"Hell or High Water might walk over familiar ground with second-hand boots in terms of character development and structural beats, but it does so with great personality and zero pretension of wanting to be anything more."
"Hell or High Water might walk over familiar ground with second-hand boots in terms of character development and structural beats, but it does so with great personality and zero pretension of wanting to be anything more."
To je samo kraj sveta / Juste le fin du monde
Nakon dvanaestogodišnjeg odsustva, pisac Luj (Gaspar Ulije) vraća se
kući kako bi svojima saopštio vest da je smrtno bolestan. Međutim,
umesto bujice iskrenih emocija, u kući ga dočekuje nezaustavljivi vrtlog
rasprava. I dok svi oni sikću jedni na druge, on tužnu istinu skriva iza
zagonetnih osmejaka i jedva da dolazi do reči...
Snaga ove neoriginalne, ali dirljive kamerne drame o disfunkcionalnoj porodici i (ne)komunikaciji leži u sjajnoj kombinaciji talenata glumačke ekipe koju upotpunjuju Natali Baj kao ekscentrična mater familias, Vensan Kasel kao razdražljivi stariji brat Antoan, Marion Kotijar kao smetena snaja Katrin i Lea Sejdu kao buntovna mlađa sestra Suzan. Dolan se neretko usredsređuje na njihova lica, a insistiranjem na krupnom planu stavlja ih pred izazov da svoje umeće demonstriraju mikroekspresijama, intenzivirajući tako i klaustrofobičnost teške letnje atmosfere. Predah od svađa koje obično počinju prijatnim ćaskanjem pruža u kratkim, snenim i poetičnim, skoro "malikovskim" flešbekovima koji opisuju neka lepša vremena, da bi epilog blago izmestio u domen magičnog realizma.
S obzirom na moje dosadašnje iskustvo sa Dolanovima radovima, a uprkos ne baš najpozitivnijim reakcijama kritike, To je samo kraj sveta predstavlja prijatno iznenađenje / izuzetak od pravila.
Snaga ove neoriginalne, ali dirljive kamerne drame o disfunkcionalnoj porodici i (ne)komunikaciji leži u sjajnoj kombinaciji talenata glumačke ekipe koju upotpunjuju Natali Baj kao ekscentrična mater familias, Vensan Kasel kao razdražljivi stariji brat Antoan, Marion Kotijar kao smetena snaja Katrin i Lea Sejdu kao buntovna mlađa sestra Suzan. Dolan se neretko usredsređuje na njihova lica, a insistiranjem na krupnom planu stavlja ih pred izazov da svoje umeće demonstriraju mikroekspresijama, intenzivirajući tako i klaustrofobičnost teške letnje atmosfere. Predah od svađa koje obično počinju prijatnim ćaskanjem pruža u kratkim, snenim i poetičnim, skoro "malikovskim" flešbekovima koji opisuju neka lepša vremena, da bi epilog blago izmestio u domen magičnog realizma.
S obzirom na moje dosadašnje iskustvo sa Dolanovima radovima, a uprkos ne baš najpozitivnijim reakcijama kritike, To je samo kraj sveta predstavlja prijatno iznenađenje / izuzetak od pravila.
Paterson / Paterson
Paterson je ne naročito zanimljiv vozač autobusa u simpatičnom gradiću Patersonu (kojem je dodeljen status lika) i bavi se pisanjem poezije po ugledu na Viljema Karlosa Viljemsa (1883-1963) čija najpoznatija poema nosi naziv, gle čuda, Paterson. Svi njegovi dani liče jedan na drugi, a ispunjeni su praznim (i pseudo-intelektualnim) razgovorima, crno-belim dezenima njegove ekscentrične, ali praktične žene i čestim susretima sa parovima blizanaca. Mali ljudi, veliki snovi, ponedeljak, utorak, sreda, četvrtak, petak, subota, nedelja, pa opet ponedeljak, život je pesma, a pse ne treba ostavljati same kod kuće... Pretpostavljam da će najverniji obožavaoci Džarmušovog opusa pohrliti da vide i Paterson, a verujem da će oni koji to nisu često gledati na sat.
No comments:
Post a Comment