Бриллианты. Воровство (aka Бриллианты. Похищение, Рустам Хамдамов, 2010)

Snimljen pet godina nakon Vokalnih paralela i premijerno prikazan na Venecijanskom festivalu 2010-e (u okviru programa Horizonti), dvadesetpetominutni Бриллианты. Воровство (Dijamanti. Krađa) označava povratak Hamdamova neodoljivoj estetici nemog filma, a predstavlja još jedan u nizu hiperstilizovanih eksperimenata koji oživljavaju njegove vizije ženstvenosti. Začetak je trilogije Драгоценности (Nakit), koja bi trebalo da bude zaokružena sa Изумруды. Убийство (Smaragdi. Ubistvo) i Без цены (Bez cene).

Radnja se odvija u Lenjingradu krajem dvadesetih prošlog veka. Devojka (Диана Вишнёва) stoji ispred izloga juvelirnice, a potom ulazi u radnju sa namerom da ukrade dijamantski broš. Praveći diverziju sa presecanjem biserne ogrlice slučajne mušterije, uspeva da sprovede zločin u delo. Nakon izlaska odatle, vidimo je ispred oronulog zida na koji su zalepljena dva postera Langovog Metropolisa. Približava joj se crni balon (griža savesti?) i počinje da je prati. Na različite načine pokušava da ga se otarasi (ili uhvati?), da bi kasnije učestvovala u baletskoj predstavi (snimljenoj u pozorištu Mihajlovski), poklanjajući ukradeni predmet koleginici. Intenziviranju začudnosti priče doprinosi scena koja aludira na Repas de bébé (1895) braće Lumière i u kojoj majka (Рената Литвинова) sa papirnim fišekom na glavi (a potom i na nosu) hrani svoju devojčicu, dovodeći je do suza, i sluša muziku sa skalamerije koja izgleda kao nadgrađeni radio aparat.

"Ono što nazivamo ružom, slatko bi mirisalo i s drugim imenom." - citirajući Šekspira, autor je izjavio da ovo ostvarenje govori o dobroti, ljubavi i toplini. Služeći se univerzalnim jezikom crno-belih slika, onako kako se to radilo nekada, Hamdamov je vešto skrojio simboličnu, nadahnjujuću, prefinjenu, nežnu, i snoviđajnu poemu, čiji su stihovi akcentovani dominantnim, tanušnim i milozvučnim glasom violine i koja vas odvodi u romantizovanu prošlost neke druge stvarnosti. Njena artificijelnost i rigidnost samo su privid, a vrednost i snaga joj leže u besprekornoj režiji, razigranosti glumaca, nekonvencionalnom narativu i izbezumljujuće lepim, maestralno naslikanim kadrovima, koji se poput dragocenih perli nižu jedan za drugim, sijajući punim sjajem...