Nastali u saradnji Jinni's Animation Studios i Walt Disney Television International Japan, odlični Fireball i izvrsni prequel Fireball Charming spadaju u grupu atipičnih anime serijala, budući da se sastoje od po trinaest brzopoteznih (dvominutnih) epizoda koje se bave gotovo besmislenim, ali sjajno proračunatim diskusijama između dvoje simpatičnih i pomalo sarkastičnih protagonista.
Fireball (2008)
U dalekoj budućnosti (tj. u četrdeset devetom milenijumu), usred sukoba sa čovečanstvom, ginoidna vojvotkinja Drossel von Flügel (puno ime i titula: Devetnaesti gospodar područja Tempest Kraljevstva Uranos, Drossel Juno Vierzehntes Heizregister Fürstin von Flügel) i njen sluga, paukoliki robot-kiklop Gedächtnis, zabavljaju se nasumičnim ćaskanjem, neprestano skrećući sa teme na temu i tražeći rešenja različitih "problema" u knjigama koje je napisao pokojni vladar, Drosselin otac. Poprište njihovog kvazi-filozofiranja, nazovi-nadmudrivanja i neretko neprevodivih igara rečima, iz kojih proizilazi (uvrnut) humor, jeste gigantska stepenasta vila koja svojom spoljašnošću podseća na vavilonsku kulu. Ekscentrična SF-komedija apsurda nadograđena je ponavaljanjem izvesnih gegova (koji uvek deluju sveže) i uvođenjem sporednih likova (kakav je, recimo, mehanički šimpanza Schadenfreude), a odvija se takvom brzinom, da vam ne dozvoljava ni da trepnete, a kamoli da dođete do daha. S obzirom na vrlo tesan vremenski okvir, svaki sekund iskorišćen je u cilju stvaranja überzabavne atmosfere i izmamljivanja osmeha gledalaca, pri čemu odsustvo zapleta ne predstavlja nedostatak.
Fireball Charming (2011)
Seiyūi Miyuki Kawasho i Toru Ohkawa briljiraju u tumačenju Drossel i Gedächtnisa, uspevajući da, ma koliko to paradoksalno zvučalo, iznesu emocije čak i tamo gde one ne treba da postoje (jer ovde se ipak radi o veštačkim "organizmima"). Zahvaljujući visokom nivou produkcije, vizuelizacija je rečju besprekorna, bilo da je reč o crno-belom enterijeru u duhu (futurističke) gotike, dizajnu glavnih junaka i raznolikih naprava koje se povremeno pojavljuju (Takayuki Yanase) ili energičnim pokretima živahne mecha-plemkinje, čije poziranje često proizvodi komičan efekat. Prosto poželite da vam je japanski maternji jezik, kako ne biste morali da čitate prevod i kako biste još bolje razumeli šale, uživajući u slikama. Muzičke teme Yoshiyukija Usuija potisnute su u drugi plan, ali im to ne oduzima od značaja.
Ukoliko niste ljubitelj slapstick-a, koji u japanimacijama obično podrazumeva iritirajuće kreveljenje, facijalne i telesne deformacije, onda je dokoličarenje inteligentnih produkata napredne tehnologije sa nemačkim imenima od kojih se jezik vezuje u čvor prava stvar za vas.
No comments:
Post a Comment